Ово је празник кога нема у календару, али чини се да нам је свима био потребан. Некада и наставника треба подсетити да је унутар сваког од нас дете. Дете које је радознало, нежно и оно које машта.
Дете које је некад седело у школској клупи, имало трему пред контролни задатак, радовало се петици и гледало у наставника као у неког чаробњака.
Баш то дете је једном одлучило и рекло: „Хоћу и ја да будем наставник!“.
Ми смо одлучили да се присетимо како смо изгледали када смо били мали и прикупили смо наше слике из детињства: реалне, дирљиве, са искреним осмесима и очима које сијају посебним сјајем.
И шта кажете, да ли бисте нас препознали?
Ми смо ти људи са фотографија, само смо мало порасли.
Међутим, унутар нас још увек живи оно дете које верује у доброту.
Немојте никад да заборавите на своје унутрашње дете.
Оно је извор ваше снаге, доброте и светлости којом сијате.
Дете које је некад седело у школској клупи, имало трему пред контролни задатак, радовало се петици и гледало у наставника као у неког чаробњака.
Баш то дете је једном одлучило и рекло: „Хоћу и ја да будем наставник!“.
Ми смо одлучили да се присетимо како смо изгледали када смо били мали и прикупили смо наше слике из детињства: реалне, дирљиве, са искреним осмесима и очима које сијају посебним сјајем.
И шта кажете, да ли бисте нас препознали?
Ми смо ти људи са фотографија, само смо мало порасли.
Међутим, унутар нас још увек живи оно дете које верује у доброту.
Немојте никад да заборавите на своје унутрашње дете.
Оно је извор ваше снаге, доброте и светлости којом сијате.